Tripo Smecchia
Born1755
Perast, Republic of Venice (now Montenegro)
Died25 September 1812
NationalityVenetian
CitizenshipVenetian
Notable works
  • "Skanderbeg"
  • "History of our province"
  • "Scientific dictionary"

Tripo Smecchia or Tripo Smeća (1755 – 25 September 1812) was a Venetian historian and writer from Perast, Bay of Kotor[1] (today in Montenegro).[2] He collected old manuscripts and transcribed popular poetry.[3]

Family and education

Tripo was born in 1755 as a member of the noble Smecchia family (Smeća, Smekija or Smekja) from Perast, Bay of Kotor (Boka Kotorska). Today, the descendants of the Smeccia family live in Trieste, now in Italy.[4] In 1764 Smeccia family built the biggest palace with most beautiful facade in Perast called Smecchia Palace.[5] After he graduated the Law school at the University of Padua he returned to Perast.[6] Smecchia died on 25 September 1812.[7]

Bibliography

Smecchia's notable works include Italian language tragedy "Skanderbeg",[8] missing "History of our province" and "Scientific dictionary".[9] He was also mentioned as one of cartographers of Boka Kotorska. In 1785 his map of Boka Kotorska and Albania was printed in Venice.[10] According to don Srećko Vulović, in his memoirs Smecchia wrote in 1805 that chieftains of Montenegro refused to kill all Catholics from Boka Kotorska as proposed by some Orthodox leaders in the assembly.[11] Like many other notable writers from Perast, Smecchia used the library of Andrija Zmajević and under his influence recorded popular poetry.[12] In 1810 Smecchia transcribed a work of Timotej Cizila, the first writer of novels in Montenegro.[13] He wrote a description of the battle between Ivan Bronza, the captain of ship "Costanza Guerriera", and Ottoman fleet of 50 ships at Sipont in 1672.[14]

See also

References

  1. ↑ Istorija srpskog naroda: knj. Srbi pod tuđinskom vlašđu, 1537-1699 (2 v.). Srpska književna zadruga. 1993. p. 468. ISBN 9788637904762. Смећа Трипо, бокељски историчар и писац
  2. ↑ Mogućnosti. Matica hrvatska, Split. 1956. p. 379. Tripo Smeća iz Perasta 1755. radio je na prirodoslovnom rječniku i sabrao građu, koja se čuva u arhivu J. A
  3. ↑ Stvaranje. Stvaranja. January 1979. Т рип о СмеЬа (1755–1812) скушьао де старе рукописе и помно првписивао народне пдесме.
  4. ↑ Vuković, Novo (1996). Književnost Crne Gore od XII do XIX vijeka: Analisti, hroničari, biografi. Obod. p. 48. ...угледне перашке по- родице Трипа Смекија (5тессша, по народном изго- вору Смећа), чији потомци сада живе у Трсту. Са тог оригинала је извршен први брижљиви препис 1810. год. стране самог Трипа Смекије.
  5. ↑ http://www.ekapija.com/website/sr/page/56060/Jadran-Perast-PALATA-SMEKIJA-I-CRKVA-SV-MARKA Ekapija website
  6. ↑ Pantić, Miroslav (1984). Susreti s prošlošću. Prosveta. p. 400. Смећа се родио у Перасту 1775, а у Перасту је и умро 25. сеп- темора 1812.
  7. ↑ Narodni muzej Kruševac; Božić, Ivan (1975). Le prince Lazar: symposium de Kruševac, 1971. Filozofski fakultet, Odeljenje za istoriju umetnosti. p. 386. Вуловин)е био наведен)ош и медном белешком бокел>ског ерудите и писца Трипа СмеЬе (+ Пераст, 25. IX 1812) по ко)о^ )е он неки сво) препис „ум^етнина дубровачких п^есника" 1810. године копирао с преписа
  8. ↑ Sbutega, Antun (2006). Storia del Montenegro: dalle origini ai giorni nostri. Rubbettino. p. 218. ISBN 978-88-498-1489-7. ...mentre Tripo Smechia di Perast compose in italiano la tragedia Skanderbeg.
  9. ↑ Matanović, Julijana (1995). Ključevi raja: hrvatski književni barok i slavonska književnost 18. stoljeća : zbornik : Osijek-Požega, 10.-12. studenoga 1993. Meandar. p. 285. ISBN 978-953-6181-30-8. Tripo Smeća (1755.-1812.), napisao dramu Skenderbeg na talijanskom jeziku i nestalu Povijest naše pokrajine
  10. ↑ http://bibliotekahercegnovi.co.me/PDF/boka_31.pdf Анита Мажибрадић: Стара породица Смекја из Пераста и њени посједи, p. 187
  11. ↑ Babić, Vanda (1998). Hrvatska književnost Boke Kotorske do preporoda. Erasmus naklada. p. 14. ISBN 978-953-6132-49-2.
  12. ↑ Rotković, Radoslav (1976). Crnogorsko knjizevno nasljedje. Pobjeda. p. 146. На народном језику су и сви његови стихови. Под његовим утицајем скупљали су народне пјесме Ју- лије Баловић (1672–1727), Никола Буровић (1655–1737), Крсто Мажаровић (1680–1725), Никола Мажаровић (1760–1838), Смећа Трипо (1755–1812). Његову библиотеку користили су за пераш- ке хронике Андрија и Јулије Баловић и Трипо Смећа. По његовим инструкцијама Трипо Кокоља је сликао Госпу од Шкрпјела.
  13. ↑ Istorija srpskog naroda: knj. Srbi pod tuđinskom vlašđu, 1537-1699 (2 v.). Srpska književna zadruga. 1993. p. 182. ISBN 9788637904762. ...већ на почетку прошлога века, када га је »са изворника« преписивао бокељски историчар и писац Трипо Смећа, од близу шест стотина његових страница.
  14. ↑ Kisić, Anica (1996). Ex voto Adriatico: zavjetne slike hrvatskih pomoraca. Matica hrvatska. pp. 111, 112. ISBN 9789531505987.
This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.