形容詞

1. 的賓格單數

词源

拉丁语。

名詞

1. n.m. 饶命；〈旧〉求饶，投降

詞源

借自鄂圖曼土耳其語 (amân)，来自阿拉伯語 (amān, “安寧”)。

發音

• 國際音標^(幫助)：/ǎmaːn/
• 斷字：a‧man

名詞

 m (西里爾字母拼寫)

1. 怜悯
2. 可憐
3. 同情
4. 宽恕

嘆詞

1. 看在上帝的份上！（表示惊讶）
2. （请求宽恕、帮助或原諒时）：
   1. 仁慈点！
   2. 帮帮我！
   3. 对不起！
3. 上帝啊，我向上帝发誓！（用于强调）

引用

• 16世紀早期, Marin Držić, Tripče de Utolče:

  Tako mi careve glave i moje svitle sablje i vitkoga kopja i junačkoga konja, kako prvom ga ove oči zagledaju, noge ga će stignut, ruka će k sablji, sablja mu će moja svitla i junačka glavu usjeć; hič aman ne bude inako; tako mi moje vjere buslomanske!

• 19世紀早期, Mustafa Firaki, Mahzar bosanske fukare Visokoj Porti:

  Upitaj nas što smo i kako smo,

  Što imasmo ono i dadosmo,

  Sad veče ničice padosmo,

  Aman, care, sunce ogrijano!

• 1846, Ivan Mažuranić, Smrt Smail-age Čengića:

  Mukom múče ropske sluge,

  Mukom múče, plijen svoj grabe.

  „Aman, aman!„ starac pišti,

  I Novica sin mu zaman

  „Aman, aman!“ suzan vrišti.

• 1903, Aleksa Šantić, Lijepa je Hana:

  Ja, kad mjesec granu pa has-srmu prosu

  I lijepu Fatu na pendžeru osu,

  Aman, da je kome pogledati bilo!